Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodna dolznicka kriza (makedonski)". Rad ima 28 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

 EMBED PBrush

UNIVERZITET "Sv. KIRIL I METODIJ"

EKONOMSKI INSTITUT - SKOPJE        REPUBLIKA MAKEDONIJA

POSTDIPLOMSKI STUDII OD OBLASTA NA

Me|unarodna ekonomija

Me|unarodna dol`ni~ka kriza

Меѓународна должничка криза

seminarska rabota od predmetot:

Me|unarodni finansii

AVTOR

Odgovoren nastavnik:

Nastavnik:

Skopje, dekemvri 2003 godina

SODR@INA

Voved

Pove}eto od tranzicionite ekonomii vo po~etokot na tranzicijata gi imaa slednive karakteristiki: golema vme{anost na vladata vo ekonomijata so visoko u~estvo na javnata potro{uva~ka vo BDP, iskustvo na visoka inflacija, slabi kreditni institucii i nerazvien pazar na kapital, golema zavisnost od izvozot na primarni proizvodi i golem nadvore{en dolg. Stabilizacionite programi zna~ea primena na politika na restrikcii na agregatnata pobaruva~ka so fiksni devizni kursevi, devizni i kapitalni kontroli, strukturni reformi i namaluvawe na nadvore{niot dolg.

Mnogu zemji vo razvoj nudat potencijalno bogati mo`nosti za investicii, prirodno e tie da imaat deficit vo tekovnite smetki i da pozajmuvaat od pobogatite zemji. Vo osnova pozajmuvaweto od strana na zemjite vo razvoj e pozitivno bidej}i gi zgolemuva investiciite i raste`ot i gi doveduva vo podobra polo`ba i dol`nicite i pozajmuva~ite. Vakvoto tvrdewe se objasnuva i so koristeweto na Harod-Domaroviot model na ekonomski raste`. No {to se slu~uva koga zajmuva~ite nema da uspeat da go vratat zaemot vo rokot spored dogovorot? Doa|a do krizi so prestanok na otplata na dolgovite, {to mo`e da dovede i do interakcija so krizi na valutite i bankarski krizi.

Ekspertite na MMF zboruvaat za nekolku vidovi na finansiski krizi:

Kriza na pari~nata edinica-currency crisis, koja se javuva koga {pekulativnite napadi vrz pari~nata edinica se tolku silni {to predizvikuvaat zna~ajna devalvacija na pari~nata edinica i gi prinuduvaat monetarnite vlasti na zemjata da interveniraat so obemno tro{ewe na deviznite rezervi ili so ostro zgolemuvawe na kamatnite stapki;

Bankarska kriza-banking crisis, koja se javuva koga aktuelnite tekovi na bankite gi prinuduvaat ovie da ja suspendiraat me|unarodnata konvertibilnost ili pak da gi suspendiraat svoite obvrski poradi {to gi prisiluvaat vladite da interveniraat so {iroka pomo{;

Sistemska finansiska kriza-systemic financial crisis,koja se javuva koga doa|a do golemi naru{uvawa na finansiskite pazari, odnosno do nivno neefikasno funkcionirawe, so zna~ajni negativni efekti vrz realnata ekonomija;

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]